Пешачке туре

Туру почињемо са Славије одакле ходамо до угла улица Крунске и Светозара Марковића, до зграде некадашњег конзулата Аустро-Угарске. Овде ћемо причати о узроцима сукоба између великог и старог царства и младе балканске краљевине и о томе како је атентат у Сарајеву искориштен као повод за напад на Србију, напад који ће оживети антагонизме између великих сила које ће довести до светског рата. Говорићемо и о догађајима у месецу између атентата у Сарајеву и почетка рата током којег су у Београд биле упрте очи светске јавности, и како је у конзулату умро велики српски пријатељ, руски амбасадор Хартвиг.

Настављамо до некадашњег Дворског, данас Пионирског парка на чијем углу се налази камена осматрачница врховне команде са Солунског фронта. Србија је у Великом рату проживела велика страдања али се истакла скоро невероватним подвизима од којих су борбе на Солунском фронту, његов пробој и ослобођење домовине важан део. Стога је много тога у престоници повезано са тим успоменама.

Пролазимо поред дворова ка Теразијама где ћемо прво видети Крсмановићеву кућу у којој је 1. децембра 1918. проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, одлука која је имала далекосежне последице које се рефлектују и на време у којем живимо. Недалеко је место Викторовићеве апотеке која је одиграла важну улогу у уличним борбама 1914. године али и била зле среће да буде уништена у оба Светска рата. Ту је и хотел „Москва“, омиљено стециште официра-црнорукаца.

Само стотинак метара низ падину налази се Зелени венац око којега су биле кафане у којима су Гаврило Принцип и његови млади другови из организације Млада Босна ковали планове о уједиљењу Јужних Словена и атентату у Сарајеву. Једна од њих и данас стоји али у срамотно запуштеном стању.

Настављамо до Топличиног венца чији је парк некада био гробље аустро-угарских војника погинулих у уличним борбама 1915. Некада је ту била спомен-чесма окупационих власти а данас споменик Војводи Вуку, команданту југословенских добрововољаца из целог света који је погинуо у најтежим борбама на Кајмакчалану.

Преко сликовитог Косанчићевог венца долазимо до видиковца над Карађорђевом улицом и пристаништем где су испаљени први хитци и где су пале прве жртве рата који ће однети милионе.

На Калемегдану ћемо стати пред спомеником Захвалности Француској и попричати о томе како су све савезници помагали Србију. На том истом месту до 1915. налазио се споменик Карађорђу који су окупатори уништили као једну од многих мера прочишћења окупиране Србије која је морала да заборави не само своју династију већ и многе друге ствари почевши од свог писма – ћирилице. П

рошавши кроз тврђаву долазимо до цркве Ружице, негдање гарнизонске цркве. Тешко страдала у рату, обновљена је тако да чува многе занимљиве детаље из тог времена. Недалеко од цркве налази се и једна од костурница српских војника који су изгинули бранећи престоницу.

Pošaljite upit za više informacija
1 + 1 =